Манастир Манасија (Ресава) је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној Моравској школи. Налази се на око 30 километара од аутопута Београд-Ниш, близу Деспотовца. Манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић, познат и као Високи Стефан, чије се мошти,по мишљењу неких стручњака, налазе у јужном делу цркве,испод беле мермерне плоче. Градња је трајала између 1407. и 1418. године. Одмах после оснивања, Манасија је постала културни центар деспотовине. Њена Ресавска школа била је преписивачка радионица и била је извор писаних дела и превода и после пада деспотовине, кроз цео 15. и 16. век.

Манастирски комплекс састоји се из: цркве Свете Тројице, велике трпезарије или такозване школе (која се, тешко оштећена, налази јужно од цркве) и тврђаве са 11 кула од којих је највећа Деспотова кула (северно од цркве).




У току вишевековне турске окупације, манастир је више пута пустошен и разаран. Са цркве је био скинут оловни кров, па је више од једног века црквена грађевина прокишњавала и две трећине фресака је неповратно пропало.

Западни део цркве, такозвана припрата, приликом једне експлозије у 18. веку тешко је оштећена, па је данашња припрата већим делом накнадно дозидана. Срећом, у том делу цркве очуван је под у мозаику, који је рађен од крупног разнобојног камена.

Иако тешко оштећен, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства. Од очуваних фресака најзанимљивија је криторска композиција на западном зиду главног дела цркве на којој деспот Стефан држи у једној руци повељу а у другој модел манастира. На тој фресци је он у владарским одорама са владарским инсигнијама.

На јужном и северном зиду - у певницама - очувани су величанствени ликови светих ратника. У горњим зонама певница насликане су сцене из живота Господа Христа и илустроване Његове приче из Јеванђеља. У главном кубету су представљени старозаветни пророци. У олтару је насликано Причешће апостола и Поворка светих отаца, међу којима је (последњи у реду према северу) први српски архиепископ - свети Сава. На стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља, као лик светог арханђела Михаила (на јужном) и светог Петра Александријског (на северном стубу).



Манасија је рушена и пустошена много пута. Остало је забележено да је страдала 1439, 1456, 1476, и 1734, али је и обнављана 1735, 1806, 1810, и 1845. године. Завод за заштиту споменика културе СР Србије је 1956. године урадио обимне конзерваторско-рестаураторске радове укључујући и чишћење и конзервацију фресака.